Begović za BIZcast: Srbija postaje zemlja nauke i inovacija; “Niče jedinstveni kompleks”

18/04/2024

Izvor: B92.net | Autor: Katarina Korać

“BIO4 kampus predstavlja spoj biomedicine, biotehnologije, bioinformatike i biodiverziteta”, rekla je ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović.

Gost nove epizode BIZcasta je ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović.

Počeli su radovi na na izgradnji BIO4 Kampusa. Očekivanja su da će ovaj projekat vredan 450 miliona evra biti završen do 2026. godine. Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović otkriva kakve nam inovacije donosi ovaj projekat.

“Šta je BIO4 kampus? Za nas je to koncentracija ljudi, infrastrukture, da bi se kreirala nova znanja, novi proizvodi, nove usluge kako bi unapredili kvalitet života i naših građana, ali naravno ideja da izađemo iz konteksta iz granice Republike Srbije koja nije tako velika zemlja i da se to plasira na nekim svetskim tržištima. BIO4 kampus predstavlja spoj biomedicine, biotehnologije, bioinformatike i biodiverziteta i jedinstven je multidisciplinarni projekat u širem regionu, a planirano je da se u njemu nalaze naučne institucije i fakulteti”, rekla je ministarka.

Ona je otkrila i ko će biti stanari BIO4 kampusa koji se nalazi prekoputa postojećeg vojnog kompleksa “Torlak” u naselju Kumodraž.

“Naravno imamo tri komponente, jedna komponenta je akademija gde smo okupili sedam fakulteta Beogradskog univerziteta, neki će se kompletno prebaciti, neki delimično sa svojim delovima koji su vezani za ova četiri stuba. Takođe devet naučnih instituta iz Beograda ali i iz Novog Sada će biti deo ove mreže i biće stanari našeg BIO4 kampusa. Druga komponenta jeste privreda, odnosno privatni sektor, gde već sada pregovaramo sa mnogim velikim svetskim kompanijama da otvore svoje istraživačko-razvojne centre u BIO4 kampusu i da se povežu sa našim stručnjacima. I treća, izuzetno bitna ekonomija za razvoj, izuzetno bitan faktor za razvoj naše ekonomije, to su startap kompanije”, otkrila je Begović.

“Ovo nije samo infrastruktura, ovo su ljudi, ovo je promena i obrazovnog sistema, taj sistem mora biti fleksibilniji, mora da da studentima najbolju šansu da se obrazuju na najbolji mogući način i da primenjuju svoje znanje kasnije u industriji”, dodala je Begović.

Ministarka je govorila i o naučno-tehnološkim parkovima u Srbiji.

“To je mesto gde inovativne kompanije, pre svega one startap kompanije, mlade kompanije, koje ne mogu odmah da izađu na neko tržište, jednostavno ne mogu da opstanu, imaju hrabru ideju, imaju vrlo obećavajuću ideju, koja, kada se razvije dovoljno daleko, može da izađe na tržište, može da izađe na lokalno, globalno tržište i onda da se takmiče s drugim kompanijama”, rekla je Begović.

Gotovo da ne postoji oblast koja nije povezana sa inovacijama, pa tako imamo razvijanje privrede, ekonomije, medicine, poljoprivrede, obrazovanja… Kako će nove tehnologije uticati na biznis?

“Ekosistem inovacija je doveo do velike promene u ekonomijama na svetu. Sad postoje inovativne ekonomije kao što je bioekonomija. To je nešto što mi želimo sada u BIO4 kampusu da razvijemo. I to je dovelo i do velikih promena kako te kompanije nastaju. Znači tradicionalno kompanije nisu baš nastajale na univerzitetu ili u nekom institutu. Nego ti naučni rezultati često završe u fiokama. Sad mi želimo veliko znanje koje već sada postoji u Srbiji da izvadimo iz fioka i da je pretočimo u neke konkretne proizvode. S druge strane, vi imate sada kompanije koje krenu kao startap, a za sedam do osam godina postanu tzv. jednorozi. To znači da je njihova vrednost već posle sedam godina premašila milijardu dolara. To je kompanija koja je osnovala možda grupa studenata”, rekla je ministarka.

Sve češća tema o kojoj se svakodnevno razgovara jeste pojava veštačke inteligancije. Inovacije i medicina kao usko povezane grane, doneće neke novitete i u našu zemlju.

“Ako naučimo veštačku inteligenciju, tražimo od nje neku informaciju da nam pomogne, ona će to u kratkom vremenu da uradi i da nas usmeri u pravom smeru. I to se dešava sad recimo sa razvojem novih lekova. Na kraju kraja ako možemo proces razvoja leka sa 15 godina da skratimo na 7 godina, to znači da će neki pacijent danas već za 7 godina dobiti novi lek, a ne za 15”, ispričala je ministarka Begović.